Školsko dvorište-restoran

'U pravu si.'

Nije znala sta drugo da mu kaze. Bila je potpuno izgubljena kad je on u pitanju.

A za to vreme, nekoliko blokova dalje...

Rouz je gledala u svoje lice u ogledalu vec skoro ceo sat pokusavajuci da dokuci da li joj promena stoji ili ne.
Iz sveta ogledala, pogled joj je uzvracala devojka guste, talasaste smedje kose, crvenkastog odsjaja, sa tamnim smedjim ocima. Ono po cemu se njen odraz razlikovao u odnosu na onaj od tog jutra... pa, vise nije bilo njenih naocara, a njena kosa je konacno slobodno vijorila uokvirujuci njeno lepo lice.

Natrag kod Sem

'Znaju li tvoji gde si ti? Ili imas obicaj da ovako svracas kod ljudi popodne? Skoro je 5 sati, mozda bi trebalo da krenes?'

'Njah, ne brini. Ako se pojavim do ponoći sve je uredu.', odmahnu on rukom. Njegovi roditelji su odavno digli ruke od pokušaja da ga ranije dovuku kući, s obzirom da ništa što bi oni rekli ili uradili nije imalo efekta. Kad bi ga kaznili, on bi se samo iskrao kroz prozor, i to sa drugog sprata, ako bi pozvali roditelje njegovih drugova, tek onda bi nastao haos, s obzirom da bi se onda svi iskrali, i niko ne bi znao gde su, dok se ne bi vratili nazad kući, tačno u 12, kao po satu. Stoga su, jadni, odlučili da umesto da ratuju sa svojim sinom jedincem, jednostavno počnu malo da mu veruju i do sad ih nije izneverio. Iako ih je držao na distanci bojeći se i njih i svoje moći i dalje nije želeo da ih uplaši toliko da pozovu policiju, s kojom, hvala nebesima, za sad nije imao problema uprkos svemu. Njegov najveći strah je bio u stvari da će ih jednog dana izneveriti, bilo svojim moćima, bilo tako što će pasti matematiku, i da će ga otac, od kojeg je nasledio prirodno kratak fitilj, možda i izbaciti iz kuće. Nadao se, doduše, da taj dan neće mnogo boleti kad doće, s obzirom da se za njega pripremao još od trinaestog rođendana, ali se ipak plašio.

'Ali, ako ti smetam, otići ću, naravno.'

Nije ga oterala, kao sto je pretpostavljala da on misli da zeli. Ostao je jos nekoliko sati kod nje, a sve to vreme proveli su pricajuci o svemu drugom, samo ne o sposobnostima... bilo je lepo pricati tako sa nekim posle toliko vremena.