Kafeterija

'Naravno da sam ozbiljan.', odgovori on, frknuvši pre nego što je ustao. 'Ne bih te pitao da nisam.', slegnuvši ramenima on gurnu ruke u džepove zajedno sa ključevima, i okrenu se da ode. 'Sve dok je usput, rekoh ti da sam, ako se ne nacrtam kući u 4 i 15, mr-tav, a moram i da pokupim svoj poklon usput. So, vidimo se posle škole.', reče on, mahnuvši joj preko ramena. 'Moram da pokupim pare za svoj poklon od nekoga.'

Dok su Vilijam i Rouz dogovarali sta ce da rade posle nastave, Garet je morao da sedi i to u vrlo neprijatnoj situaciji, razmisljajuci odakle da stvori sto dolara.

Sta sad, da izmislim pare odnekud? Dodjavola...

Cuo je kako Rouz pozdravlja Vilijama i video ga kako se vraca za sto. Kiseo osmeh je zamenio onaj samouvereni na Garetovom licu.

'Pa, druze, izgleda da si dobio ovu opkladu...'

Nije imao izbora, morao je da mu da sve pare od kartanja koje je dobio za vikend. Uzdisuci, posegao je za svojim novcanikom koji se nalazio u dzepu njegove kozne jakne.

'Naravo da jesam.', reče Vilijam nasmejavši se nadmeno sa visine. 'Kao i onu pre nje, i onu pre nje. Kad ćeš više shvatiti da u 99% situacija ja pobeđujem?' Uzevši pare od Gareta, on se nasmeja i lupi ga po ramenu. 'Prosto sam pametniji od tebe, drugar. Ili ti to karma vraća jer koliko ja znam, ovo je novac od klađenjaa...' Nasmejavši se još jednom, Vilijam se pozdravi sa Džonom dok je izlazio, krenuvši ka svom ormariću baš kad je zvono odzvonilo.

Garet se mogao samo nasmejati, posto se setio da ce ionako opet da pobedi sledeci put kad sedne za sto i uzme karte.  

Rouz je sedela za svojim stolom posmatrajuci Vilijama kako odlazi. Tog jutra nije joj palo na pamet da bi se bas tog dana mogle ostvariti njene nade.

Ko bi rekao... samo je trebalo da promenim jednu sitnicu i... cudo se desilo.