Maths class

Tomas nije ni trepnuo na Vilijamov izliv besa. Jedino sto ga je iznenadilo bila je iznenadna promena vremena. Dan je prethodno bio tako lepo i suncan, a sad je oluja bila na pomolu.

''Vilijame, imas jos mesec dana kaznene nastave. A posto vidim da niko vise od vas nije raspolozen da nesto konstruktivno radi pustam vas, ovaj put samo sa domacim zadatkom od dve strane. Rouz, VIlijame, sutra dodjite, isto mesto, ako me neko ne pretekne. A ti, Dzone, ne moras da dolazis. Bar si bio i mentalno prisutan, a ne samo fizicki.''

Rouz uzdahnu revoltirano. Bas sada kada joj je trebalo da se sakrije negde i lize svoje rane, osudjena je na jos vise vremena sa Vilijamom. Samo je spakovala svoju svesku i neprimetno nestala iza vrata.

Dzon je, s druge strane, imao osmeh na licu kao da je dobio premiju na lotou.

Prisutan i mentalno. Kako da ne, profo.

Izletevši iz učionice poput besog psa puštenog s lanca, Vilijam se zaleteo pravo ka dvorištu, znajući da će tamo, čak i po ovakvom vremenu pronaći ono što mu je trenutno očajnički trebalo: tuču, i s njom ventl za svoj bes. Usput je zgrabio prvog lika na kojeg je naišao dok je izlazio iz učionice, udarivši ga pravo u stomak najjače što je mogao da bi se pobrinuo da, čak i ako trenutno ne dešava nšta, u dvorištu bude haos do trenutka kada on bude došao.